Frenklin Ruzvelt je često lagao da bi postigao svoje ciljeve. U obraćanju koje je prenošeno putem radija 23. oktobra 1940., na primer, dao je „najsvečanije uveravanje“ da nije sklapao nikakve „tajne sporazume u bilo kom obliku, direktne ili indirektne, sa bilo kojom vladom bilo koje države iz bilo kojeg dela sveta, da će umešati ovu naciju u bilo koji rat, ili u bilo koje druge svrhe“. Ali američki, britanski i poljski dokumenti (uglavnom obelodanjeni mnogo godina kasnije) dokazuju da je ovo „najsvečanije uveravanje“ bilo bezočna laž. Ruzvelt je sklopio veliki broj tajnih sporazuma da će uvesti SAD u rat.
Od svih njegovih govora, verovatno najbolji primer Ruzveltove spremnosti da laže je njegovo obraćanje 1941. godine povodom dana mornarice, prenošeno celoj naciji putem radija 27. oktobra.
Dosta toga se dogodilo u mesecima koji su prethodili ovom obraćanju. 11. marta 1941. godine Ruzvelt je potpisao Lend-Lisov zakon, kojim se dozvoljavaju povećane isporuke vojne pomoći Britaniji, kršeći neutralnost SAD i međunarodno pravo. U aprilu Ruzvelt je ilegalno poslao američke trupe da okupiraju Grenland. 27. maja proglasio je stanje „neograničene nacionalne uzbune“, vrstu predsedničke objave rata kojom je zaobišao Kongres kome ustavno to pravo pripada. Nakon napada sila Osovine na SSSR u junu, Ruzveltova administracija počela je da isporučuje ogromne količine vojne pomoći Sovjetima. Te isporuke su takođe predstavljale grubo kršenje međunarodnog prava. U julu, Ruzvelt je ilegalno poslao američke trupe da okupiraju Island.
Predsednik je počeo svoje obraćanje povodom dana mornarice podsećanjem da su nemačke podmornice torpedovale američki razarač Grir 4. septembra 1941. i američki razarač Kerni 17. oktobra. Visoko emotivnim jezikom, okarakterisao je ove incidente kao neisprovocirane akte agresije usmerene protiv svih Amerikanaca. Izjavio je da, iako je on želeo da izbegne konflikt, pucanje je počelo i „istorija je zabeležila ko je ispalio prvi hitac“. Ono što Ruzvelt namerno nije pomenuo jeste činjenica da su u oba slučaja američki razarači bili angažovani u napadačkim operacijama protiv podmornica, koje su pucale kao krajnje sredstvo, u samoodbrani. Hitler je želeo da izbegne rat sa SAD, i izričito je naredio nemačkim podmornicama da izbegavaju konflikte sa američkim ratnim brodovima po svaku cenu, izuzev da bi izbegle neposredno predstojeće uništenje. Ruzveltovo naređenje „pucaj čim spaziš“ mornarici SAD bilo je smišljeno da bi se takvi incidenti kao oni koje on tako brižno osuđuje učinili neizbežnim. Njegovi provokativni napori da namami Hitlera da objavi rat SAD su propali i većina Amerikanaca se i dalje protivila direktnom mešanju u evropski konflikt.
Tako je, težeći da ubedi svoje slušaoce da je Nemačka stvarna pretnja američkoj bezbednosti, Ruzvelt nastavio svoj govor povodom dana mornarice iznenađujućom objavom: „Hitler je često odbijao tvrdnje da se njegovi planovi za osvajanje prostiru preko Atlantskog okeana. Imam u svom posedu tajnu mapu, sačinjenu u Nemačkoj od Hitlerove vlade – planera novog svetskog poretka. To je mapa Južne Amerike i dela Centralne Amerike kako Hitler planira da ih reorganizuje.“ Ova mapa, objasnio je predsednik, prikazuje Južnu Ameriku, kao i „našu trasu od životne važnosti, Panamski kanal“, podeljene na pet vazalnih država pod nemačkom dominacijom. „Ova mapa, prijatelji, jasno otkriva planove nacista ne samo protiv Južne Amerike, već i protiv SAD.“
Ruzvelt je otkrio i kako ima u svom posedu „još jedan dokument sačinjen u Nemačkoj od strane Hitlerove vlade. To je detaljan plan da se ukinu sve postojeće religije – katoličke, protestantske, muhamedanske, hindu, budističke i jevrejske“ što će Nemačka nametnuti „svetu pod svojom dominacijom, ako Hitler pobedi“.
„Imovina svih crkava biće zaplenjena od strane Rajha i njegovih marioneta. Krst i svi drugi religiozni simboli biće zabranjeni. Sveštenstvo će biti likvidirano. Umesto svih crkava naše civilizacije biće ustanovljena internacionalna nacistička crkva, crkva u kojoj će služiti govornici, koje će slati nacistička vlada. Umesto Biblije, reči Mein Kampf-a će biti nametnute i sprovođene kao Sveto Pismo. A umesto Hristovog krsta biće postavljena dva simbola: kukasti krst i goli mač.“
Ruzvelt je naglasio važnost ovih „otkrića“ izjavljujući: „Hajde da dobro razmotrimo ove sumorne istine koje sam vam saopštio o sadašnjim i budućim planovima hitlerizma.“ Svi Amerikanci, rekao je, „su suočeni sa izborom između sveta u kakvom želimo da živimo i sveta kakvog bi nam nametnuli Hitler i njegove horde.“ Stoga, „zavetujemo se da ćemo dati sve od sebe za uništenje hitlerizma“. Nemačka vlada je odmah odgovorila na Ruzveltov govor odbacujući njegove „dokumente“ kao apsurdne laži. Italijanska vlada je objavila da ako Ruzvelt ne objavi svoju mapu „u roku od 24 sata, steći će visoku reputaciju kao falsifikator“. Na konferenciji za štampu sledećeg dana, novinar je, prirodno, od predsednika zatražio primerak „tajne mape“. Ali Ruzvelt je to odbio, navodeći samo da je mapa došla od „vrlo pouzdanog izvora“.
Kao što se često događalo, istina o mapi nije izašla na videlo do mnogo godina nakon rata: bio je to falsifikat sačinjen od britanske obaveštajne službe, najverovatnije u njenoj tehničkoj laboratoriji u Ontariju, Kanada. Vilijem Stivenson (šifrovano ime: Intrepid), šef britanskih obaveštajnih operacija u Severnoj Americi, predao ju je šefu američke obaveštajne službe Vilijemu Donovanu, koji ju je dao Ruzveltu. U memoarima objavljenim 1984. godine, britanski agent iz ratnog perioda Ajvar Bris preuzeo je zasluge za smišljanje prevare sa „tajnom mapom“. Naravno, drugi dokument koji je Ruzvelt citirao, u kome su predstavljeni nemački planovi da se ukinu sve svetske religije, podjednako je falsifikat kao „tajna mapa“.
Neki američki zvaničnici bili su zabrinuti britanskim ratnim naporima da se obmanu američka vlada i narod. U memorandumu od 5. septembra 1941. koji je dostavljen državnom sekretaru Kordelu Halu, pomoćnik državnog sekretara Adolf Berl je upozorio da britanski obaveštajni agenti prave lažne dokumente o navodnim nemačkim zaverama. Amerikanci bi trebalo da budu „na oprezu“ prema ovakvim britanskim „lažnim uzbunama“, zaključio je Berl.
Verovatno nijedan od Ruzveltovih velikih savremenika, uključujući Staljina, Hitlera, pa čak i Čerčila, nikada nije održao govor toliko pun besramnih neistina kao one u govoru povodom dana mornarice 1941. Najmanje jednom prilikom, Ruzvelt je privatno priznao svoju spremnost da laže da bi postigao svoje ciljeve. Tokom razgovora u maju 1942. sa svojim bliskim jevrejskim savetnikom, sekretarom za finansije Henrijem Morgentauom Juniorom, predsednik je primetio: „Mogu da imam jednu politiku za Evropu i drugu dijametralno suprotnu za Severnu i Južnu Ameriku. Mogu biti potpuno nedosledan, i štaviše, potpuno sam spreman da govorim neistine ako će nam pomoći da dobijemo rat.“
Od svih njegovih govora, verovatno najbolji primer Ruzveltove spremnosti da laže je njegovo obraćanje 1941. godine povodom dana mornarice, prenošeno celoj naciji putem radija 27. oktobra.
Dosta toga se dogodilo u mesecima koji su prethodili ovom obraćanju. 11. marta 1941. godine Ruzvelt je potpisao Lend-Lisov zakon, kojim se dozvoljavaju povećane isporuke vojne pomoći Britaniji, kršeći neutralnost SAD i međunarodno pravo. U aprilu Ruzvelt je ilegalno poslao američke trupe da okupiraju Grenland. 27. maja proglasio je stanje „neograničene nacionalne uzbune“, vrstu predsedničke objave rata kojom je zaobišao Kongres kome ustavno to pravo pripada. Nakon napada sila Osovine na SSSR u junu, Ruzveltova administracija počela je da isporučuje ogromne količine vojne pomoći Sovjetima. Te isporuke su takođe predstavljale grubo kršenje međunarodnog prava. U julu, Ruzvelt je ilegalno poslao američke trupe da okupiraju Island.
Predsednik je počeo svoje obraćanje povodom dana mornarice podsećanjem da su nemačke podmornice torpedovale američki razarač Grir 4. septembra 1941. i američki razarač Kerni 17. oktobra. Visoko emotivnim jezikom, okarakterisao je ove incidente kao neisprovocirane akte agresije usmerene protiv svih Amerikanaca. Izjavio je da, iako je on želeo da izbegne konflikt, pucanje je počelo i „istorija je zabeležila ko je ispalio prvi hitac“. Ono što Ruzvelt namerno nije pomenuo jeste činjenica da su u oba slučaja američki razarači bili angažovani u napadačkim operacijama protiv podmornica, koje su pucale kao krajnje sredstvo, u samoodbrani. Hitler je želeo da izbegne rat sa SAD, i izričito je naredio nemačkim podmornicama da izbegavaju konflikte sa američkim ratnim brodovima po svaku cenu, izuzev da bi izbegle neposredno predstojeće uništenje. Ruzveltovo naređenje „pucaj čim spaziš“ mornarici SAD bilo je smišljeno da bi se takvi incidenti kao oni koje on tako brižno osuđuje učinili neizbežnim. Njegovi provokativni napori da namami Hitlera da objavi rat SAD su propali i većina Amerikanaca se i dalje protivila direktnom mešanju u evropski konflikt.
Tako je, težeći da ubedi svoje slušaoce da je Nemačka stvarna pretnja američkoj bezbednosti, Ruzvelt nastavio svoj govor povodom dana mornarice iznenađujućom objavom: „Hitler je često odbijao tvrdnje da se njegovi planovi za osvajanje prostiru preko Atlantskog okeana. Imam u svom posedu tajnu mapu, sačinjenu u Nemačkoj od Hitlerove vlade – planera novog svetskog poretka. To je mapa Južne Amerike i dela Centralne Amerike kako Hitler planira da ih reorganizuje.“ Ova mapa, objasnio je predsednik, prikazuje Južnu Ameriku, kao i „našu trasu od životne važnosti, Panamski kanal“, podeljene na pet vazalnih država pod nemačkom dominacijom. „Ova mapa, prijatelji, jasno otkriva planove nacista ne samo protiv Južne Amerike, već i protiv SAD.“
Ruzvelt je otkrio i kako ima u svom posedu „još jedan dokument sačinjen u Nemačkoj od strane Hitlerove vlade. To je detaljan plan da se ukinu sve postojeće religije – katoličke, protestantske, muhamedanske, hindu, budističke i jevrejske“ što će Nemačka nametnuti „svetu pod svojom dominacijom, ako Hitler pobedi“.
„Imovina svih crkava biće zaplenjena od strane Rajha i njegovih marioneta. Krst i svi drugi religiozni simboli biće zabranjeni. Sveštenstvo će biti likvidirano. Umesto svih crkava naše civilizacije biće ustanovljena internacionalna nacistička crkva, crkva u kojoj će služiti govornici, koje će slati nacistička vlada. Umesto Biblije, reči Mein Kampf-a će biti nametnute i sprovođene kao Sveto Pismo. A umesto Hristovog krsta biće postavljena dva simbola: kukasti krst i goli mač.“
Ruzvelt je naglasio važnost ovih „otkrića“ izjavljujući: „Hajde da dobro razmotrimo ove sumorne istine koje sam vam saopštio o sadašnjim i budućim planovima hitlerizma.“ Svi Amerikanci, rekao je, „su suočeni sa izborom između sveta u kakvom želimo da živimo i sveta kakvog bi nam nametnuli Hitler i njegove horde.“ Stoga, „zavetujemo se da ćemo dati sve od sebe za uništenje hitlerizma“. Nemačka vlada je odmah odgovorila na Ruzveltov govor odbacujući njegove „dokumente“ kao apsurdne laži. Italijanska vlada je objavila da ako Ruzvelt ne objavi svoju mapu „u roku od 24 sata, steći će visoku reputaciju kao falsifikator“. Na konferenciji za štampu sledećeg dana, novinar je, prirodno, od predsednika zatražio primerak „tajne mape“. Ali Ruzvelt je to odbio, navodeći samo da je mapa došla od „vrlo pouzdanog izvora“.
Kao što se često događalo, istina o mapi nije izašla na videlo do mnogo godina nakon rata: bio je to falsifikat sačinjen od britanske obaveštajne službe, najverovatnije u njenoj tehničkoj laboratoriji u Ontariju, Kanada. Vilijem Stivenson (šifrovano ime: Intrepid), šef britanskih obaveštajnih operacija u Severnoj Americi, predao ju je šefu američke obaveštajne službe Vilijemu Donovanu, koji ju je dao Ruzveltu. U memoarima objavljenim 1984. godine, britanski agent iz ratnog perioda Ajvar Bris preuzeo je zasluge za smišljanje prevare sa „tajnom mapom“. Naravno, drugi dokument koji je Ruzvelt citirao, u kome su predstavljeni nemački planovi da se ukinu sve svetske religije, podjednako je falsifikat kao „tajna mapa“.
Neki američki zvaničnici bili su zabrinuti britanskim ratnim naporima da se obmanu američka vlada i narod. U memorandumu od 5. septembra 1941. koji je dostavljen državnom sekretaru Kordelu Halu, pomoćnik državnog sekretara Adolf Berl je upozorio da britanski obaveštajni agenti prave lažne dokumente o navodnim nemačkim zaverama. Amerikanci bi trebalo da budu „na oprezu“ prema ovakvim britanskim „lažnim uzbunama“, zaključio je Berl.
Verovatno nijedan od Ruzveltovih velikih savremenika, uključujući Staljina, Hitlera, pa čak i Čerčila, nikada nije održao govor toliko pun besramnih neistina kao one u govoru povodom dana mornarice 1941. Najmanje jednom prilikom, Ruzvelt je privatno priznao svoju spremnost da laže da bi postigao svoje ciljeve. Tokom razgovora u maju 1942. sa svojim bliskim jevrejskim savetnikom, sekretarom za finansije Henrijem Morgentauom Juniorom, predsednik je primetio: „Mogu da imam jednu politiku za Evropu i drugu dijametralno suprotnu za Severnu i Južnu Ameriku. Mogu biti potpuno nedosledan, i štaviše, potpuno sam spreman da govorim neistine ako će nam pomoći da dobijemo rat.“
No comments:
Post a Comment